SUVIŠE
SUVIŠE SPOR, DA UĐEM U PRAVI TOR,
SUVIŠE STAR, DA NAPRAVIM PRAVU STVAR,
SUVIŠE MLAD DA ŽIVIM PO NEKAD,
SUVIŠE GAD, DA OSETIM LJUBAVNU GLAD,
SUVIŠE PRGAV, IL NERVOZAN BAR…
SUVIŠE POSTOJAN, DA BIH TRAJAO,
SUVIŠE GORD, DA BIH SE KAJAO,
SUVIŠE MEK, DA BIH PRAŠTAO,
SUVIŠE PREK, DA BIH ISPAŠTAO,
SUVIŠE VOLEO, DA BIH GUBIO,
SUVIŠE BOLEO, DA BIH LJUBIO…
SVE VIŠE BRINEM DA SAM SUVIŠE…
SUVIŠE INATLJIV I ČUDOM DA SAM ŽIV,
SUVIŠE GORAK, DA BIH BIO ĆORAK,
SUVIŠE PRIČLJIV, ČAK PO NEKAD SIV,
I KO ZNA ŠTA SVE JOŠ, ŠTO VREDI JEDAN GROŠ,
ILI JE CELA PRIČA GREŠNA, SUVIŠNA, IL
-UTEŠNA…
-Suviše je u meni životinjskog, zato sam preživeo! Isuviše ljudskog, da bih se stideo! Da je dovoljno Božijeg, od stida bih umro… Ili lipsao…
24.10.1997.;03:40h;Svilajnac
KAKO MI JE TEŠKO DA PRIZNAM
UTAPANJE SNOVA INATU POTONJEM,
PSU I DESPOTU, KAD ZAISKRI
NADA NOVA, U RATU S ISKUŠENJEM
POBEDI ZA DLAKU I NOTU…
I NIKAD POBEDNIČKI SIGURNO,
VEĆ NAUČENO PORAZNO NEPROLAZNO-
ČINI SE VEĆ TMURNO,
RAZJAPLJENO PRAZNO I PRIVLAČNO
MAZNO- BITI SAM…
KAO BOGOVI GA NISU HTELI,
LJUDI SU SE SMUČILI, ZAPRAVO
SVE ŠTO BLEDI I BELI GOVORI
DA ŽIVOT VASCELI U ČAS ISCURI,
ISČILI…
I VREDI LI ONDA BITI SAM
INATOM OPASAN U SEBE SIGURAN,
DA POVREDE NEMA, NI RIZIKA, NI OSUDE,
NI IZNIMKA- SEM SUMNJE U TAKAV STAV!
I TO DA SRCE JE SABORNO, DA ŽIVI
SAMO JE ZAMORNO… A SNAGE I MOĆI BEZ
LJUBAVI, SUMNJAM DA IMA -ČOVEK PRAVI.
04.011.2002.Svilajnac
NIJE MI BILA NAMERA DA CRTAM
KRUGOVE BESMISLA,
SLUŠAM ŠTA MI SE ZAMERA, ĆUTIM K’O
PUSTINJA MERMERA
JER NE ZNATE GRANICE SPOKOJA,
OAZA, STILOVA, DVOBOJA,
VOJSKI, CARSTAVA, RATOVA,
RITOVA, SPRATOVA, SVATOVA,
NI TO DA POSTOJE,
A KAMO LI KREĆU, ŽIVE
KROJE, NE SAMO DANE TVOJE
I MOJE,
VEĆ DA ME NIJE, KAKO BI ZNALI
SMISAO SOPSTVENI PUTEM DA NAĐU,
AKO NE S DRUGE STRANE SMISLA-
MOGA BESMESLA…
25.12.2000.
NE, NE! NEMOJTE TAJ KAMEN TESATI I RAZBIJATI,
NIJE KRIV ŠTO SU GA VETAR I KIŠA TAKO OBLIKOVALI,
KO ZNA DO KAKVE SE PLANINE ZNAO RAZVIJATI,
IKO OD VAS, DA BI GA MOGAO KRITIKOVATI…
I JOŠ BI MU PROMENILI MESTO,
MEĐ SKARADNO KLESANIM I RAVNIM,
OBLIKOVALI KAO BLATO, TESTO,
UČINILI USPRAVNIM, POST MORTE GLAVNIM…
NEKA GA GDE JE, BEZ TABLI, EPITAFA,
DA ME DOK SAM ŽIV NA ŽIVOT SEĆA,
DA BI ME BEZ SALVI, INKOGNITO GAFA,
POSADILI POD NJIM, KAD ODSUZI SVEĆA…
22:10h;31.12.2000.
…………..
UVEK SAM IŠAO PUTEM -KUDA,
SANJARIO I VIDEO TRISTA ČUDA,
MANJE MI ZABAVNO IĆI NEKUD,
STVARNO BEZ VEZE, MA NISAM LUD…
ONO, IĆI NEKUD MOŽE I KO JE LUD,
AL’ VIDETI TRISTA ČUDA
MOŽE SE PUTEM KUDA…
OPET, S DRUGE STRANE,
NEKUD SE MOŽE NA TENANE,
A PUT KUDA, JAKO VRLUDA
I NE VOZI PRAVO DO ZEMLJE ČUDA…
I NEMA, DO KLAVIRA ŠTO TIHO SVIRA,
NEMA NI STAJANJA, NI TOTALNOG MIRA,
JEDINA MANA ŠTO PUTEM KUDA,
MOŽDA NE STIGNEŠ BAŠ -NIKUDA…
12.08.2003.
