UZ SMIRAJ NOĆNE STRAŽE,
IZ PREDVORJA PAKLA-
K’O PRIČINA DUHOVA CARSKIH,
IZ OČIJU STAKLA,
MISAO-
KAO DA ŽELI DA KAŽE
DA NIJE JE TAKLA
NI KOB, NI PAKOSTI LJUDSKA,
NI SUZA PROMAKLA,
KOLIKO NA IZGLED USKA
MISAO TVOJA-
DA NISI SREĆNA….
JA TI NIŠTA OSIM SEBE I NE DADOH,
OSIM DUŠE ISTE, ŠTO MI SETNA OSTA-
ŠTO SAM HTEO, NE IMADOH-
ŠTO IMADOH- NE BI DOSTA…
05.02.2001.
DAVNO, TAKO DAVNO…
DAVNO, TAKO DAVNO, JA NE VIDEH BOJE
KOJE ME SNAŽE, BODRE I VODE…
LJUBAV JE SLAVNO ODSLUŽILA SVOJE
SADA NAS DELI NA MOJE I TVOJE…
I NEMA OPROSTA, KAJANJA
I NI MALO VOLJE
DA MALO, MAKAR MALO BUDE NAM BOLJE…
I NEMA HRABROSTI, LJUBAVI
I NI MALO VOLJE,
A MALO, MAKAR MALO – BILO BI BOLJE…
__________________
Moje more…
Čeka sam tri godine duge,
čekao da budeš kao druge,
al sećanje mi ne da mira,
san ne napušta,
ne da da mi srce bira,
tugo nemušta…
Kad dodje onaj dan,
da dodjem ti u san,
sve ćeš priznati:
dal’ voliš me ko pre,
dal’ srce tuguje…
Moram saznati…
Moje more, nema plime,
nema radosti…
Moja ljubav ostavi me,
sreća napusti…
Čeka sam tri godine duge,
čekao po stanicama tuge,
sreća nosi naše ime,
al nije sa nama
zašto dušo napusti me
a sad si sama…
SV ’93
ZVALI SU JE CONBIEN MADAME
I VOLELA JE FELINIJA,
ALI GA NIJE RAZUMELA.
I DANAS KAD TOM ULICOM HODAM.
NE MOGU, A DA SE NE ZAPITAM
KOLIKO JE TANKA LINIJA
IZMEĐU COMBIEN I MADAME…
ZVALI SU JE VATRA LJUBAVI,
SA SRCEM OD DONA DO BONA,
LJUBILI JE ZDRAVI I GUBAVI,
SA PAŽNJOM ILI BEZ PARDONA,
PLJUVALI, KRILI SE, GUBILI,
ČAS JE MAITRESSE, ČAS MADONNA,
PRVO JE BLISKA, ZATIM SKLISKA,
I SVE DO SAMOG DEČIJEG VRISKA,
DOTLE, DOK MINU POŽUDE NJENE,
ILI NE SPLASNU OTEKLE VENE…
ILI JE MOŽDA DO SVIH DRUGIH
KOJE JE JEDNOM RAZUMELA…
RAZUMELA, NE I VOLELA…
19.05.1995.
Svilajnac
ISUVIŠE DOBRO
OSEĆAM TE ISUVIŠE DOBRO,
DA BI TAKO I ZAVRŠILI…
U ŽIVOTU SKORO SVE SAM PROBAO,
SVAŠTA MI DRUGI, PROTIV VOLJE PRIŠILI…
I SADA PUTUJEM, DALJE ODAVDE,
PRE PRVE KIŠE, NAKON DUGOG PADA…
JA SAM ONA NEDOPUSTIVA GRANICA,
PREMA KOJOJ TAKOĐE, STOJE MEĐE…
ZNAM DAVNO BOŽE DA NEMA PRAVDE,
DA NIJE SMRAD IZ OVOG GRADA…
I OPET, KAO STALNA STANICA,
MISAO NA TEBE MI OBARA VEĐE…
IMA LI SREĆNIH IMENA ZA MENE,
A DA NIJE VATRE I VODE, NEBA I ZEMLJE…
A ZAR BIH DOPUSTIO DA PORED MENE VENE,
ILI GLEDA KRAJ SEBE SENKU, KAKO HRAMLJE…
ZATO I PUTUJEM, DALJE ODAVDE,
PRE PRVE KIŠE I NAKON DUGOG PADA,
ZATO ŠTO NEMA BOŽE PRAVDE,
NEMA NI MENE, NI OVOG GRADA…
28.07.1995.
Svilajnac
MOŽDA TE IPAK…
MOŽDA TE IPAK, NA NEKOGA SEĆAM,
TAJ BLAGI ODSJAJ VATRE ZABORAVA…
MISLIŠ – ZAR MOGU JOŠ DA OSEĆAM,
KAD SRCE MI DAVNO KRAJ NJEGA SPAVA…
MOŽDA TE IPAK, NI TERALO NIJE
DA SVE ŠTO ZASJA -PROGUTA TAMA,
HLADNOĆE POGLED U UGLU ŠTO KRIJE
SUZU, JER NEĆEŠ NI SA KIM, NI SAMA…
MOŽDA TE IPAK, TE OSUDE MINU,
SVEGA ŠTO GREJE SRCE OD DANA,
KAD GA ZAROBI U TIŠINU,
POSTA IKONA U SRCU HRAMA –
I OSTA SAMA, I OSTA SAMA…
29.12.2000.
ANA
Ana, kad god pozeliš
vodi me u san…
Jednom sam bio nervozan…
Ana, šta god zaželiš,
samo šapni mi…
Zbog tebe želja postoji…
Hej, Ana ne plaši se,
Hej, Ana, ne vidi se…
Al to gore vatre svemira…
Hej, Ana, zvezda gori,
a ti želju izgovori…
A druga je ljubav moja…
Ne gasi je i ne žuri,
poželi je i zazmuri…
To su tvoje vatre nemira…
………….
DA NAUČIM DA SLUŠAM,
SLUŠAM I VLADAM,
MORAO BIH SLUGA SLUZI,
I GOSPODAR BITI;
DA PROBAM ILI POKUŠAM
DA SEBE U SEBI SVLADAM,
MORAO BIH SEBE I
SEBE, U JEDNO SLITI…
DA KAP IZ MORA
SA ISKROM SPOJIM,
A NE NASTANE TAMA
I KAP OSTANE SLANA…
DA UČINIM ŠTO I ZORA,
A NOĆ OD DANA NE RAZDVOJIM,
I BUDEM SAM, A TI NE BUDEŠ SAMA,
KAD KRENE ONA PESMA LAGANA
I NAČINI OD MENE
SAMO DAVNE USPOMENE…
DA PESKOM I BLATOM
ČOVEKA VAJAM,
GRADEĆI TAKO VERU U LJUDE,
I PRESTANEM DA JABUKU
SA RANIM CVATOM,
ZA JUN I LJUBAV
VEZUJEM I SPAJAM –
I PUSTIM DA BUDE ŠTA BUDE…
DA PREDAM SE ZA NAVEK
SNOVIMA NOVIM…
I POLAKO U NOĆ
GALIJOM ZAPLOVIM…
15:39h;22.02.1996.
SLEDEĆA STRANA LJUBAVNIH PESAMA!
View Comments