| Ne požuruj tih ptica poj, | Jer ja znam šta treba da znam, | One mirišu na krv i znoj
|
| A život jedan je moj, | Ne živiš da bi bio na dnu,
|
I druge vuku u Ad.
|
| Posle njih ostaješ sam | Šta sve još moram I trebam,
|
Koji je konačan broj… |
| Bar mislim – konačno jesam, | Ovde, na ovom tlu,
|
Ovde danas I sad…
|
| Korak mi oči sklapa, | Znam da jedino živo mre,
|
Kad sve se u jedno stapa
|
| U ono posle – od onog pre… | U ono pre – od onog posle… | U sve ni od čeg – I ništa od svega! |
| Nebojsa Dajic, Daja 1996.01.02. |
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More