Moje more…
Čeka sam tri godine duge,
čekao da budeš kao druge,
al sećanje mi ne da mira,
san ne napušta,
ne da da mi srce bira,
tugo nemušta…
Kad dodje onaj dan,
da dodjem ti u san,
sve ćeš priznati:
dal’ voliš me ko pre,
dal’ srce tuguje…
Moram saznati…
Moje more, nema plime,
nema radosti…
Moja ljubav ostavi me,
sreća napusti…
Čeka sam tri godine duge,
čekao po stanicama tuge,
sreća nosi naše ime,
al nije sa nama
zašto dušo napusti me
a sad si sama…
SV ’93
kompoziciju, u aranžmanu „Starih slika“, iz Svilajnca,
možete čuti u plejeru.
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More