JEDNOM ĆEŠ ME MOŽDA NAĆI NA
PLOČNIKU, KAO KLOŠARA, DA UMIREM
ZA PARČETOM HLEBA,
KAO NEKAD ZA TOBOM,
SREĆNOM ZVEZDOM I DELOM NEBA…
VOLEO BIH DA TI TAD POKAŽEM
POGLEDOM I JEZOM,
DA TI NAJZAD DOKAŽEM
SVE ONOM SMEŠNOM TEZOM:
VOLIM TE – I TO MI JE
ZAISTA SVE…
JEDNOM, KADA BUDEM NAPISAO
PESMU NAD PESMAMA
I BUDEM JE VRIŠTAO
NA NEBU SA ZVEZDAMA,
(A TI SI ČULA VRISAK ZVEZDA PADALICA!)
PAŠĆU UZ VRISAK „NEE!“ I JA…
KAD OSUŠE VETROVI SUZE PROSUTE
NA POPLAVE SUJETE,
OD BOLNE OSVETE,
ILI OD KORAKA HODNIKOM STRAVE,
ŽIVOTA PRAZNOG SRCA I HLADNE GLAVE,
I TAD ČUĆEŠ MOJE „NEE!“
KROZ MOJE ŽIVOTNE PUSTINJE,
NA KRAJU SVAKE…
I UMIRAĆU SVAKI PUT
PRED TVOJIM PRAGOM,
ISTRESAĆU KAPUT
SA SLOMLJENOM KRAGNOM,
PRAZNIH DŽEPOVA,
SA JEDNIM: VOLIM TE – I TO MI JE
ZAISTA SVE…
I BIĆE TO MOJA- PESMA NAD PESMAMA
– I ZADNJE REČI SA MOJIH USANA…
