Monah sa Hilandara je stekao prijatelja u poznaniku, Grku, koji je s vremena na vreme, dolazio njemu u posete i obilazio svetinje. Nakon višegodišnjeg poznanstva, Grku bude zanimljiv razlog zamonašenja svog prijatelja, pa ga i upita – zašto… Monah, inače nerado i komunicirajući s drugima, odluči da se poveri i ispriča, ali iz sebi nepoznatog razloga, ne reče baš sve… Nakon toga, ne videše se duge dve godine. Kada su se ponovo sreli Grk, usput završavajući načetu temu, napomenu : -Nego, htedoh nešto da te pitam, kao da nešto nedostaje…
-Znam šta ćeš me pitati. O razlogu zamonašenja. Nemaš celu priču…
-Otkud znaš!?
-Znam… Tebi je to sad palo na pamet. Ja o tome razmišljam od prethodnog susreta…
27.08.2004.
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More