OSEĆAM TE ISUVIŠE DOBRO,
DA BI TAKO I ZAVRŠILI…
U ŽIVOTU SKORO SVE SAM PROBAO,
SVAŠTA MI DRUGI, PROTIV VOLJE PRIŠILI…
I SADA PUTUJEM, DALJE ODAVDE,
PRE PRVE KIŠE, NAKON DUGOG PADA…
JA SAM ONA NEDOPUSTIVA GRANICA,
PREMA KOJOJ TAKOĐE, STOJE MEĐE…
ZNAM DAVNO BOŽE DA NEMA PRAVDE,
DA NIJE SMRAD IZ OVOG GRADA…
I OPET, KAO STALNA STANICA,
MISAO NA TEBE MI OBARA VEĐE…
IMA LI SREĆNIH IMENA ZA MENE,
A DA NIJE VATRE I VODE, NEBA I ZEMLJE…
A ZAR BIH DOPUSTIO DA PORED MENE VENE,
ILI GLEDA KRAJ SEBE SENKU, KAKO HRAMLJE…
ZATO I PUTUJEM, DALJE ODAVDE,
PRE PRVE KIŠE I NAKON DUGOG PADA,
ZATO ŠTO NEMA BOŽE PRAVDE,
NEMA NI MENE, NI OVOG GRADA…
28.07.1995.
Svilajnac
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More