nedelja, 19 oktobar 2008 10:32 | 
Author: Administrator | 
Nekada sam bio u opoziciji. Glasao sam čitavu deceniju za Demokratsku stranku, čekajući novo vreme i kraj režima Miloševića. Najzad je "puko" i stiglo je "novo vreme"! Onda su skotovi i skovle (a ne vuci, kurjaci, patriote i "specijalci") ubili čoveka na štakama, ubivši i demokratiju na štakama u Srbiji. Nikolo Makijaveli (Machiavelli, Niccollo) je lepo rekao: "svii naoružani proroci su pobedili, a nenaoružani propali."
( jedan od radio-antenskih sklopova za precizno merenje vremena, nadomak Nyona )
Nakon toga sam posmatrao kako se novi "Zaratustrini majmuni" penju na vlast. Pomislio sam da bih, a da ne postanem majmun i sam, mogao nešto promeniti. Postao sam i sam, član Demokratske stranke.
To iskustvo me danas tera da se gotovo postidim: tada sam istupio iz stranke zbog politike koju je trebalo NAPUSTITI - NIKAKO "SLEDITI I NASLEDJIVATI". Na lokalu, to se odnosilo na Bidžu i primitivizam, mito i korupciju. Na nivou države- KLERONACIONALIZAM (i pružanje legaliteta i legitimiteta takvoj vlasti - PODRŽANOJ OD SPSa)i i "kohabitaciju" sa novim "liderom" kvazi-patriota.
Danas, upravo novi momenti teraju me da se postidim jer dodjosmo do "prapočetaka", reintalacije i rehabilitacije čitavog Miloševićevog establišmenta, uključujući i onaj vodeći segment - ekonomski. Nekada sam sumnjao, danas više ne - Srbija nije na "pravom putu", već na stranputici, ako ne i u "jendeku" evropskih i svetskih dešavanja, a kao glavni "pokretači" društva ponudjeni su Škundrić, Dačić, Mrkonjić, G. Gajević... Srbijo - Bog nek ti je na pomoć!
Poslednje ažurirano ( sreda, 11 februar 2009 00:00 )
