aferaltribune.net

molitva

UZ SMIRAJ NOĆNE STRAŽE,

IZ PREDVORJA PAKLA-

K’O PRIČINA DUHOVA CARSKIH,

IZ OČIJU STAKLA,

MISAO-

KAO DA ŽELI DA KAŽE

DA NIJE JE TAKLA

NI KOB, NI PAKOSTI LJUDSKA,

NI SUZA PROMAKLA,

KOLIKO NA IZGLED USKA

MISAO TVOJA-

DA NISI SREĆNA….

JA TI NIŠTA OSIM SEBE I NE DADOH,

OSIM DUŠE ISTE, ŠTO MI SETNA OSTA-

ŠTO SAM HTEO, NE IMADOH-

ŠTO IMADOH- NE BI DOSTA…

05.02.2001.

ZVALI SU JE CONBIEN MADAME

I VOLELA JE FELINIJA,

ALI GA NIJE RAZUMELA.

I DANAS KAD TOM ULICOM HODAM.

NE MOGU, A DA SE NE ZAPITAM

KOLIKO JE TANKA LINIJA

IZMEĐU COMBIEN I MADAME…

ZVALI SU JE VATRA LJUBAVI,

SA SRCEM OD DONA DO BONA,

LJUBILI JE ZDRAVI I GUBAVI,

SA PAŽNJOM ILI BEZ PARDONA,

PLJUVALI, KRILI SE, GUBILI,

ČAS JE MAITRESSE, ČAS MADONNA,

PRVO JE BLISKA, ZATIM SKLISKA,

I SVE DO SAMOG DEČIJEG VRISKA,

DOTLE, DOK MINU POŽUDE NJENE,

ILI NE SPLASNU OTEKLE VENE…

ILI JE MOŽDA DO SVIH DRUGIH

KOJE JE JEDNOM RAZUMELA…

RAZUMELA, NE I VOLELA…

19.05.1995.

Svilajnac

ISUVIŠE DOBRO

OSEĆAM TE ISUVIŠE DOBRO,

DA BI TAKO I ZAVRŠILI…

U ŽIVOTU SKORO SVE SAM PROBAO,

SVAŠTA MI DRUGI, PROTIV VOLJE PRIŠILI…

I SADA PUTUJEM, DALJE ODAVDE,

PRE PRVE KIŠE, NAKON DUGOG PADA…

JA SAM ONA NEDOPUSTIVA GRANICA,

PREMA KOJOJ TAKOĐE, STOJE MEĐE…

ZNAM DAVNO BOŽE DA NEMA PRAVDE,

DA NIJE SMRAD IZ OVOG GRADA…

I OPET, KAO STALNA STANICA,

MISAO NA TEBE MI OBARA VEĐE…

IMA LI SREĆNIH IMENA ZA MENE,

A DA NIJE VATRE I VODE, NEBA I ZEMLJE…

A ZAR BIH DOPUSTIO DA PORED MENE VENE,

ILI GLEDA KRAJ SEBE SENKU, KAKO HRAMLJE…

ZATO I PUTUJEM, DALJE ODAVDE,

PRE PRVE KIŠE I NAKON DUGOG PADA,

ZATO ŠTO NEMA BOŽE PRAVDE,

NEMA NI MENE, NI OVOG GRADA…

28.07.1995.

Svilajnac

MOŽDA TE IPAK…

MOŽDA TE IPAK, NA NEKOGA SEĆAM,

TAJ BLAGI ODSJAJ VATRE ZABORAVA…

MISLIŠ - ZAR MOGU JOŠ DA OSEĆAM,

KAD SRCE MI DAVNO KRAJ NJEGA SPAVA…

MOŽDA TE IPAK, NI TERALO NIJE

DA SVE ŠTO ZASJA -PROGUTA TAMA,

HLADNOĆE POGLED U UGLU ŠTO KRIJE

SUZU, JER NEĆEŠ NI SA KIM, NI SAMA…

MOŽDA TE IPAK, TE OSUDE MINU,

SVEGA ŠTO GREJE SRCE OD DANA,

KAD GA ZAROBI U TIŠINU,

POSTA IKONA U SRCU HRAMA -

I OSTA SAMA, I OSTA SAMA…

29.12.2000.

ANA

Ana, kad god pozeliš
vodi me u san…
Jednom sam bio nervozan…
Ana, šta god zaželiš,
samo šapni mi…
Zbog tebe želja postoji…
Hej, Ana ne plaši se,
Hej, Ana, ne vidi se…
Al to gore vatre svemira…
Hej, Ana, zvezda gori,
a ti želju izgovori…
A druga je ljubav moja…
Ne gasi je i ne žuri,
poželi je i zazmuri…
To su tvoje vatre nemira…

Ana

Ljubavne pesme

KO ZNA,

POD ČIJIM BUSENIMA,

PO ČIJIM KREVETIMA

PROSTIREŠ SVILU

I BOJIŠ JAD…

KO ZNA,

KOLIKO JE NAPRSLINA

IZ KOJIH MEDOVINA

POLAKO KLIZI

U NEPOVRAT…

KO ZNA,

ZAŠTO SU OBA KRILA

BAŠ TAD SE SVILA,

A SNOVIĐENJE

MI POSTA BRAT…

KO ZNA,

KOLIKO JOŠ LUDILA,

I SNOVA BI NAČINILA

DA RAZUM SRCU

NE BI –INAT…

A KO ZNA,

DA BELO JEDNOM BIVA,

A ZATIM DOĐE SIVA,

TAJ ZNA DA LJUBAV JE

ŠTO I RAT-

BEZ POBEDE I PORAZA

NAKON SVEGA:

IGRA MRTVOG SVETLA

I ŽIVOG ODRAZA;

BLIZU-DALEKO,

DALEKO-TU,

U SEĆANJU…

15.06.1997.

Svilajnac

………….

DA NAUČIM DA SLUŠAM,

SLUŠAM I VLADAM,

MORAO BIH SLUGA SLUZI,

I GOSPODAR BITI;

DA PROBAM ILI POKUŠAM

DA SEBE U SEBI SVLADAM,

MORAO BIH SEBE I

SEBE, U JEDNO SLITI…

DA KAP IZ MORA

SA ISKROM SPOJIM,

A NE NASTANE TAMA

I KAP OSTANE SLANA…

DA UČINIM ŠTO I ZORA,

A NOĆ OD DANA NE RAZDVOJIM,

I BUDEM SAM, A TI NE BUDEŠ SAMA,

KAD KRENE ONA PESMA LAGANA

I NAČINI OD MENE

SAMO DAVNE USPOMENE…

DA PESKOM I BLATOM

ČOVEKA VAJAM,

GRADEĆI TAKO VERU U LJUDE,

I PRESTANEM DA JABUKU

SA RANIM CVATOM,

ZA JUN I LJUBAV

VEZUJEM I SPAJAM –

I PUSTIM DA BUDE ŠTA BUDE…

DA PREDAM SE ZA NAVEK

SNOVIMA NOVIM…

I POLAKO U NOĆ

GALIJOM ZAPLOVIM…

15:39h;22.02.1996.

RAZDVOJIO SAM NERAZDVOJIVO,

ZAPALIO NEZAPALJIVO,

RADIO PROTIVU VOLJE I BOGA I LJUDI,

I TEBE I SEBE…

SAD BIH DA SPOJIM NESPOJIVO

UGASIM NEUGASIVO,

RADIO PROTIVU VOLJE I BOGA I LJUDI

I SEBE –ZBOG TEBE…

SAD BIH, A KASNO JE,

SAD BIH, A ISUVIŠE JASNO JE

-DA TO NITI UMEM, NITI MOGU…

26.01.1999.Svilajnac

ZNAM I NE ZNAM

ZNAM

ZA ISPUCALE RUKE I GLAD TEŽAKA,

ZA VIZIJE I MUKE STARIH VIDOVNJAKA,

ZA NEKA PROKLETSTVA I KOREN ZALA,

ZA MNOGA NEVERSTVA KOPIJA GRALA-

MAKAR IZ KNJIGA…

ZNAM

ZA POROČNU GLUPOST STIHOVA OVIH,

NESMAJNU GRUBOST –ŠTO GREŠKE PONOVIH,

ZA POHARE RAJA O KOJEM PRIČAM,

ZA BLISKOST KRAJA, KOJI VELIČAM…

I NIJE ME BRIGA…

AL’ KAKO DA KRENEM I KUDA DA IDEM,

KAD SVUDA SU STENE, OD NJIH SE NE VIDE

NI TRAGOVI PUTA KOJIM SE KREĆEŠ…

A ZNAM DA SI LJUTA, ZNAM I DA NEĆEŠ

SVE DA MI OPROSTIŠ –NEĆEŠ NIKAD!

TO NE ZNAM – NITI ĆU IKAD…

12.02.1996.Svilajnac

JEDNOM ĆEŠ ME MOŽDA NAĆI NA

PLOČNIKU, KAO KLOŠARA, DA UMIREM

ZA PARČETOM HLEBA,

KAO NEKAD ZA TOBOM,

SREĆNOM ZVEZDOM I DELOM NEBA…

VOLEO BIH DA TI TAD POKAŽEM

POGLEDOM I JEZOM,

DA TI NAJZAD DOKAŽEM

SVE ONOM SMEŠNOM TEZOM:

VOLIM TE – I TO MI JE

ZAISTA SVE…

JEDNOM, KADA BUDEM NAPISAO

PESMU NAD PESMAMA

I BUDEM JE VRIŠTAO

NA NEBU SA ZVEZDAMA,

(A TI SI ČULA VRISAK ZVEZDA PADALICA!)

PAŠĆU UZ VRISAK „NEE!“ I JA…

KAD OSUŠE VETROVI SUZE PROSUTE

NA POPLAVE SUJETE,

OD BOLNE OSVETE,

ILI OD KORAKA HODNIKOM STRAVE,

ŽIVOTA PRAZNOG SRCA I HLADNE GLAVE,

I TAD ČUĆEŠ MOJE „NEE!“

KROZ MOJE ŽIVOTNE PUSTINJE,

NA KRAJU SVAKE…

I UMIRAĆU SVAKI PUT

PRED TVOJIM PRAGOM,

ISTRESAĆU KAPUT

SA SLOMLJENOM KRAGNOM,

PRAZNIH DŽEPOVA,

SA JEDNIM: VOLIM TE – I TO MI JE

ZAISTA SVE…

I BIĆE TO MOJA- PESMA NAD PESMAMA

– I ZADNJE REČI SA MOJIH USANA…

07.04.1996.Svilajnac